Балканы или Юго-Восточная Европа: новая концептуализация облика региона (конец XX – начало XXI века)

Обложка

Цитировать

Полный текст

Открытый доступ Открытый доступ
Доступ закрыт Доступ предоставлен
Доступ закрыт Только для подписчиков

Аннотация

Автор анализирует процесс геопространственной диверсификации традиционного историко-культурного Балканского региона в национальных дискурсах ряда балканских стран. Его основу составил поиск новой идентичности в условиях усиления европейской политической ориентации и стремление минимизировать влияние сложившейся негативной оценки Балкан, ассоциируемой в европейской политической традиции с явлением «балканизации». Формулирование концепта нового более широкого политического пространства Юго-Восточной Европы, определение которого появилось еще в начале XIX в., сопровождается дискуссиями как в общественных, так и в академических кругах государств региона по поводу сочетания традиционных культурных и исторических черт идентичности и усиления политической компоненты, определяющей курс на «возвращение в Европу» как выход из так называемого геоисторического балканского тупика. Поиск «географической альтернативы» в условиях современных Балкан приобрел характер резко выраженного противопоставления «традиционных исторических балканских реалий» новому тренду европеизации этого региона. В то же время в общественном нарративе продолжает сохраняться в ряде стран балканская самоидентификация, которая соседствует со все более набирающим силу и имеющим более широкий географический охват определением Юго-Восточной Европы. Именно он позволяет подчеркнуть исторические связи балканских народов и их государств с соседними странами, находящимися в «пограничной зоне» между «классической» Европой и ее условной периферией.

Полный текст

Доступ закрыт

Об авторах

Артем Акопович Улунян

Институт всеобщей истории Российской академии наук

Автор, ответственный за переписку.
Email: draugab345@google.com

доктор исторических наук, главный научный сотрудник

Россия, Москва

Список литературы

  1. Грчић М. Балкан као културни субконтинент Европе // Гласник Српског географског друштва ‒ Bulletin de la Société serbe de géographie. 2005. Т. 85. № . 1. С. 209–218.
  2. Миллер А. И. «Новая» Восточная Европа: политика и геополитика // Россия и современный мир. 2006. № 3. С. 23–42.
  3. Османи: Западен Балкан или како што повеќе сакам да го именувам Југоисточна Европа не е изолиран остров туку е во срцето на Европа // Денешен весник, 28.10.2021. URL: https://denesen.mk/osmani-zapaden-balkan-ili-kako-shto-povekje-sakam-da-go-imenuvam-jugoistochna-evropa-ne-e-izoliran-ostrov-tuku-e-vo-srceto-na-evropa/ (дата обращения: 01.10.2023).
  4. Пушкарева В. В. Западные Балканы в русле политики атлантизма // Вестник Удмуртского Университета. Социология. Политология. Международные отношения. 2022. Т. 6. Вып. 1. С. 91–103.
  5. Ракић Ж. Нико у Европи не жели да буде Балкан. Разговор недеље: проф. др. Драган Симеуновић // Политика, 25.11.2018. URL: https://www.politika.rs/scc/clanak/416552/Niko-u-Evropi-ne-zeli-da-bude-Balkan (дата обращения: 01.10.2023).
  6. Рафаиловић Ј. Мирослав Јовановић: страживати, писати и промишљати Балкан // Годишњак за друштвену историју. 2014. № 2–3. С. 75–84.
  7. Улунян Ар. А. Новая политическая география: переформатируя Евразию, историзированные зарубежные геоконцепты, конец XX в. – начало XXI в. М., Институт всеобщей истории РАН, 2009. 302 с.
  8. Улунян Ар. А. Общенациональный турецкий дискурс «геоисторического конструирования» во внешнеполитической мысли современной Турции // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2014. Т. 2. С. 389–436.
  9. Улунян Ар.А. «Линия Феодосия I»: Историческая география в современной албанской общественно-политической публицистике // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2016. Т. 3. С. 385–405.
  10. Улунян Ар. А. Геоисторические компоненты этнополитических концепций в идеологических доктринах коммунистических режимов Румынии, Болгарии и Албании (конец 60-х – 70-е годы ХХ в.) // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2019. Т. 4. С. 368–391.
  11. Улунян Ар. А. Геостратегический конструкт «Голубая родина» (Mavi Vatan) в контексте общей традиции геоисторических концептов Турецкой республики // Историческая география / отв. ред. И. Г. Коновалова. М.: Аквилон, 2021. Т. 5. С. 276–296.
  12. A murit istoricul Neagu Djuvara, unanim recunoscut drept unul dintre cei mai importanți intelectuali români. De la istorie și diplomație la jurnalism și sport, o personalitate complex // Mediafax.ro, 25.01.2018. URL: https://www.mediafax.ro/social/a-murit-istoricul-neagu-djuvara-una-dintre-cele-mai-indragite-personalitati-ale-romaniei-16959230 (дата обращения: 01.10.2023).
  13. Baramova M. Two Hundred Years on the Road: The Term «Balkan Peninsula» (1808–2008) // H/SOZ/KULT. Kommunikation und Fachinformation für die Geschichtswissenschaften. 2008. URL: https://www.hsozkult.de/event/id/event-59990 (дата обращения: 01.10.2023).
  14. Djuvara N. Sîntem ori nu în Balcani? // Dilema veche, 21.04.2010. URL: https://dilemaveche.ro/sectiune/dileme-on-line/sintem-ori-nu-in-balcani-610077.html (дата обращения:1.10.2023).
  15. Gallagher T. To Be or Not to Be Balkan: Romania’s Quest for Self-Definition // Daedalus. 1997. Vol. 126. No. 3. Р. 63–85.
  16. Gosar A. Slovenija v Jugovzhodni Evropi: evropska trdnjava ali mostišče? // Geografski obzornik. 2007. Let. 54. Št. 1. S. 14–17.
  17. Grosaru F.-E. Europa de Sud-Est: complexul regional de securitate european în care se perpetuează conflicte îngheţate, Editura Centrului Tehnic-Editorial al Armatei, București: Editura Centrului Tehnic-Editorial al Armatei [CTEA], 2013. 196 p.
  18. Gruber S. Austrian Contributions to the Ethnological Knowledge of the Balkans Since 1850 // Ethnologia Balkanica. 1998. Nо. 2. P. 209–224.
  19. Ismajli R. Studime për historinë e shqipes në kontekst Ballkanik. Prishtinë: Akademia e shkencave dhe e arteve e Kosovës, 2015. 547 f.
  20. Jireček K. Geschichte der Serben. Erster Band (bis 1371). Gotha: Friedrich Andreas Perthes. 1911. 478 s.
  21. Junes T. Trashëgimia e «Ballkanizmit» meriton një vështrim të ri. 09.04.2019//Reporter.al. URL: https://www.reporter.al/2019/04/09/trashegimia-e-ballkanizmit-meriton-nje-veshtrim-te-ri/ (дата обращения: 01.10.2023).
  22. Lexikon zur Geschichte Südosteuropas. Hösch E., Nehring K., Sundhaussen H. (Hrsg.) Stuttgart: Böhlau / UTB, 2002. 770 s.
  23. Luketić K. Balkan: od geografije do fantazije. Zagreb: Algoritam, 2013. 464 s.
  24. Mishkova D. The Politics of Regionalist Science: The Balkans as a Supranational Space in Late Nineteenth to Mid-Twentieth Century Academic Projects // East Central Europe. 2012. Vol. 39. P. 266–303.
  25. Mishkova D. Beyond Balkanism: The Scholarly Politics of Region Making. Abingdon: Routledge, 2018. 282 p. doi: 10.4324/9781351236386.
  26. Norris D. In the Wake of the Balkan Myth. Questions of Identity and Modernity. London: Palgrave Macmillan, 1999. 182 p.
  27. Said E. Orientalism. New York: Pantheon Books, 1978. 368 p.
  28. Sarić L. Balkan Identity: Changing Self-Images of the South Slavs // Journal of Multilingual and Multicultural Development. 2004. Vol. 25. Nо. 5–6. P. 389–407.
  29. Schultz H.-D. Raumkonstrukte der klassischen deutschsprachigen Geographie des 19. // Geschichte und Gesellschaft. 20. Jahrhunderts im Kontext ihrer Zeit. Ein Überblick. 2022. 28. Jahrg., H. 3. S. 343–377.
  30. Sinnhuber K. A. Central Europe: Mitteleuropa: Europe Centrale: An Analysis of a Geographical Term // Transactions and Papers. Institute of British Geographers. 1954. No. 20. Р. 15–39.
  31. Stopić Z., Djurdjevich G. No escape from Balkan: The «Balkans» in the contemporary Croatian scientific thought // 巴尔干研究 (第一辑) South East European Studies. 2020. Nо. 1. P. 162–190.
  32. Todorova M. Imagining the Balkans. New York: Oxford University Press, 1997. 288 p.
  33. Troebst S. «Geschichtsregion»: Historisch-mesoregionale Konzeptionen in den Kulturwissenschaften. 12.03.2010 // Europäische Geschichte Online. URL: http://ieg-ego.eu/de/threads/theorien-und-methoden/geschichtsregion/stefan-troebst-geschichtsregion (дата обращения: 01.10.2023).
  34. Zeune A. GEA. Versuch einer wissenschaftlichen Erdbeschreibung von August Zeune, Direktor der königlichen Blindenanſtalt, Doktor der Weltweisheit, Mitglied der Jenaischen Mineralogiſchen Geſellſchaft. Berlin, bei L. W. Wittich. 1808. 240 s.
  35. Από τα Βαλκάνια στη Νοτιοανατολική Ευρώπη. Προκλήσεις και προοπτικές στον 21ο αιώνα. Επιμ. του Ι. Αρμακόλα, Θ Π. Ντόκου. Αθήνα: ΣΙΔΕΡΗΣ Ι., 2011. 328 σ.
  36. Βαλκάνια, η μεγάλη τρικυμία. Η νοτιοανατολική Ευρώπη του χθες και του σήμερα, μία αναδρομή. Επιμ. του Α. Τ. Δημήτρη. Αθήνα: ΚΑΣΤΑΛΙΑ, 2018. 532 σ.
  37. Π. Μαρινάκης: Η αποψινή συνάντηση επιβεβαιώνει τον ηγετικό ρόλο της Ελλάδας σε Βαλκάνια και Νοτιοανατολική Ευρώπη//Capital.gr. 21.08.2023. URL: https://www.capital.gr/politiki/3733159/p-marinakis-i-apopsini-sunantisi-epibebaionei-ton-igetiko-rolo-tis-elladas-se-balkania-kai-notioanatoliki-europi/ (дата обращения: 01.10.2023).

Дополнительные файлы

Доп. файлы
Действие
1. JATS XML

© Российская академия наук, 2024